AHCC NORMALIZUJE VAGINALNI SEKRET

Iznenađujuće malo se zna o vagini. Studije koje se odnose na osnovno funkcionisanje i fiziologiju vagine vrlo su šture i oskudne. Vagina nema sopstvene žlezde, te i danas ne postoji saglasnost o poreklu vaginalnog sekreta. Največi deo uobičajenog vaginalnog sekreta potiče od sekrecije žlezda grlića materice, zatim sekrecije Skenovih i Bartolinijevih žlezda (na ulazu u vaginu) i eventualno transudacije (ceđenje krvi) kroz zidove vagine. Kod žene bez tegoba, u proseku dnevno se stvara oko 1,5 grama vaginalne tečnosti (sekreta). Normalna vaginalna sekrecija nema miris.

Količina i osobine ove sekrecije vagine su pod uticajem mnogih faktora, uključujući hormone, fluidni status, trudnoću, upalu, imunosupresiju (smanjenje imuniteta), upotrebu antibiotika.
Mikroflora vagine je vrlo bogata, ali je prihvačen stav da je dominantni „stanovnik“ vagine Lactobacillus acidofilus (Doderlajnov bacil) koji iz glikogena (iz sluzokože) proizvodi mlečnu kiselinu, što vaginalnu sredinu čini normlano kiselom (pH oko 3,5 do 4,5). Smatra se da Lactobacillus balansira u vagini odrasle žene tako što sprečava razvoj ostalih mikroorganizama, uključujući i one patogene. Sem laktobacila, u vagini se u manjem broj nalaze i nepatogeni Staphylococcus epidermidis, Corynebacterium, ali i uslovno patogeni Streptococcus virivans i potencijalno patogeni Escherihia colli, Enterecoccus i Bacteroides.

Kako je vagina „virtuelna šupljina“, odnosno moguć prostor, a ne otvoren kanal, odnos anaerobnih (koje mogu bez kiseonika) i aerobnih (zahtevaju kiseonik) bakterija je 5:1. Laktobacili takođe sprečavaju rast Candide albicans, najčešće gljivične infekcije, ali ta ravnoteža može biti narušena prilikom dugotrajne upotrebe antibiotika. Zato je tada neophodno, preventivno, uz antibiotike koristiti vaginalete protiv gljivične infekcije.

Upale vagine (vaginitis ) - pojačan sekret
Bakterijska vaginoza, gljivična infekcija i trihomonas čine više od 90% svih vaginalnih infekcija. Netačna dijagnoza i pojačan tretman mogu čak i pogoršati stanje, tako da je svaka nekritična i preterana upotreba vaginaleta potencijalno vrlo štetna. To svakako treba izbegavati bez saveta lekara.

BAKTERIJSKA VAGINOZA (BV) je infekcija vagine sa više bakterija (polimikrobna) iz grupe anaeroba (ne koriste kiseonik) i najčešće je izazvaju Gardnerella vaginalis, Bacteroides, Mobiluncus i Mycoplasma hominis. Uloga seksualne aktivnosti u prenosu ovih bakterija nije do kraja utvrđena, jer su one izolovane i kod devojaka koje nisu imale odnose. Bakterijska vaginoza ipak se smatra seksualno prenosivom bolešću i posle dijagnoze zahteva lečenje oba partnera.

TRIHOMONAS VAGINALIS (TRIHOMONIJAZA ) je česta seksualno prenosiva bolest (STD), izazvana protozoom Trichomonas vaginalis. Trihomonijaza opstaje u vagini, uretri oba pola i parauretralnim žlezdama. Simptomi su: penast sekret neprijatnog mirisa, pH vagine veći od 4,5 i tačkasta krvarenja na grliću. Leči se slično kao i bakterijska vaginoza.
KANDIDIJAZA je vrlo čest uzročnik iritacije vagine i spoljnih genitalija i čak 75% žena bar jednom u toku života dobije kandidijazu.

Lako se leči imidazolskim preparatima protiv gljivica, a manje efikasno nistatinom ili povidon jodom. Kod hronilčne (dugotrajne) kandidijaze lečenje mora duže da traje i uz vaginalete primenju se antifugalni lekovi, sistemski i do dvanaest nedelja. Borna kiselina u gel-vaginaletama može biti korisna.
Zbog toga čto nema dokaza o prenosivosti kandide seksualnim putem, rutinsko lečenje partnera (ako je bez tegoba) ne preporučuje se.

LAKTOBACILOZA je reča infekcija vagine koja nastaje prekomernim rastom laktobacila, inače normalne flore vagine, i zbog sličnog nalaza često se meša sa vaginalnom kandidijazom. Nastaje zbog izražene citolize epitelnih čelija vagine, te lakobacili bujaju u velikom broju. Leči se antibioticima širokog spektra, ali i ispiranjem vagine baznim rastvorima (soda bikarbona), čime se povećava vaginalni pH.

BAKTERIJSKI VAGINITIS je preteran rast nekompatogenog ili uslovno patogenog mikroorganizma, kao što su streptokok gr B, E ili Stafilococcus aureus. Najčešće je posledica lečenja nekog drugog uzročnika pojačanog sekreta.

HRONIČNI VAGINITIS, ili recidivantni (povratni) je veliki problem i za pacijentkinju i za lekara. Sekret je dugotrajno ili sa oscilacijama povećan, sa ili bez mirisa, a pacijentkinje su „probale sve“ i posetile više ginekologa. Ovde svakako treba uzeti detaljnu anamnezu o ukupnom zdravstvenom stanju pacijentkinje, njenim seksualnim i higijenskim navikama. šećerna bolest, globalni pad imuniteta, psiholočki faktori, simptom neke druge bolesti, hormonalni ili hemijski faktori mogu biti uzročnici ovog stanja.

AHCC modifikuje obe vrste imunosti, urođenu i stečenu, tako što povećava produkciju citokina, povećava aktivnost NK, čak 300-800%, povećava populaciju makrofaga, ponekad čak i duplira njihov broj, povećava broj dendričnih ćelija (prezentera), a povećava i broj T ćelija i do 200%.

AHCC, suplement sa svojim poznatim dejstvima u modulaciji imuniteta, svakako ima ulogu u terapiji poremećaja vaginalnog sekreta, pre svega kada ovaj problem postane hroničan. Kod hroničnih vaginitisa posebno je indikovan jer u njegovoj genezi učestvuje poremećaj vaginalne flore, ali i pad imuniteta. Ponekad pogrešna ili preterana terapija mogu dovesti do začaranog kruga tegoba i lečenja koji se međusobno smenjuju i kroz produženi vremenski period ženi prave tegobe. Nekada AHCC može biti i jedina terapija pojačanog sekreta, posebno kada uz izračene tegobe pacijetkinje u brisevima, osim bakterija normalne flore, ne možemo izolovati nijednog drugog patogenog uzročnika. Pokazalo se da prekid bilo koje antimikrobne terapije oralno ili vaginaletama i produženo korišćenje AHCC-a u toku dva meseca može žene osloboditi neprijatnog osećaja pojačanog sekreta. AHCC u takvim stanjima, svojim dejstvom na imuni odgovor, dovodi do vraćanja mikrobnog balansa vaginalne flore i normalizovanja vaginalnog sekreta.

Preparat AHCC možete naručiti OVDE